Aneksija Bosne i Hercegovine

Prometej - Novi Sad, 2020. hardcover. New. Serbian language, cirilica, 24 cm, Austrougarska Bosna i Hercegovina, Proglas aneksije ostavio je dubok trag na bosanskohercegovacku omladinu, koja se pocinje bolje organizovati „noseci u svojim odusevljenim grudima reci slavnog Bjernsona, koje je uputio Srbima za vreme aneksione krize: Bez krvi nema slobode, ona se ne dobija, vec se uzima“. Omladinci na studijima u Becu porucuju da „ako Austrija hoce da nas proguta mi cemo joj progristi stomak“. Vodeci engleski listovi detaljno su izvestavali o novonastaloj krizi, najcesce osudjujuci aneksiju i podrzavajuci drzanje Srbije. Iako je pocetak XX veka donio intenzivnu ekonomsku i kulturnu saradnju Francuske i Srbije, zvanicni Pariz nije zeleo dublje politicko uplitanje u aneksionu krizu. Polovinom marta 1909. godine aneksiona kriza dosegla je vrhunac. Pod pritiskom Rusije i ratnom pretnjom iz Beca, Srbija je bila prinudjena da 31. marta 1909. godine objavi ponizavajucu izjavu kojom „priznaje da nije bila povredjena u svojim pravima svrsenim cinom koji je stvoren u Bosni i Hercegovini, i da ce se, prema tome, saobraziti onakvoj odluci, kakvu sile budu donele u pogledu cl. 25 Berlinskog ugovora“. Popustanje srpske vlade primljeno je u beckim desnicarskim i militaristickim krugovima, posebno kod generala Hecendorfa, kao tezak udarac i veliko razocaranje. Okoncanjem aneksione krize, u ruskoj javnosti preovladao je osjecaj ogorcenja i nacionalnog ponizenja, iako se verovalo u skori neizbezni obracun slovenstva i germanstva.